Iako svi znamo koliko je štetna, ipak često kupujemo industrijsku i “brzu hranu”. Najčešće možemo čuti kako je korištenje industrijske i “brze hrane” povezano sa savremenim stilom života, gdje nam poslovi i stalne obaveze ne dopuštaju veću posvećenost kuhanju i korištenju organske hrane. Da li je to baš tako? Je li u pitanju samo nedostatak vremena ili su naše prehrambene navike polako prešle u ovisnost o “brzoj hrani”. Onaj ko je imao priliku da prati prehrambene navike svoje djece od njihovog rođenja pa do školskog uzrasta morao je primjetiti da u prvim godinama dijete jede gotovo sve i nikada ne odbija kuhanu hranu, raznovrsno povrće, voće ili bilo šta drugo što je zdravo. Međutim, čim se susretne sa industrijskom i “brzom hranom” dijete vrlo brzo mijenja svoje navike i odjednom mu organske namirnice postaju neukusne i odbija koristiti mnoga zdrava jela. Sa pojačivačima okusa, šećerima i raznoraznim hemijskim spojevima roditelji teško mogu vodti bitku. Konzumacija brze i industrijske hrane odnosi pobjedu, jer nam se taj svijet ne čini toliko opasan, koliko smo, recimo, oprezni u slučaju ako neko od naših bližnjih dođe u dodir sa drogom ili drugim psihoaktivnim supstancama. Ali opasnost je mnogo veća nego što mi mislimo. U ovoj prilici donosimo vam analizu neuroznanstvenice dr. Amy Reichelt, koja je u Sydneyu bila predavač na TED-u i iznijela samo neke od opasnosti “brze prehrane”. Fokus njenog istraživanja nisu brojne pogubne posljedice po naše tijelo i fizičko zdravlje, već po mentalno zdravlje i ponašanje, koje se korištenjem “brze hrane” drastično mijenja.

Kao stručnjakinja za nauku o mozgu i ponašanju na Školi za zdravlje i biomedicinske nauke, dr. Reichelt ovde dijeli pet ključnih načina na koje konzumiranje nezdrave hrane utiče na ono što se dešava unutar vašeg mozga.

1. Brza hrana može da vas “uzdigne”

Mozak ima sistem nagrade koji nas povezuje sa željom da učestvujemo u ponašanjima koja smatramo prijatnim – kao što je konzumiranje ukusnih namirnica.

Kada jedemo brzu hranu, krugovi nagrade unutar našeg mozga se aktiviraju i luče hemikaliju dopamin.

Naši mozgovi mogu postati preplavljeni zadovoljstvom koje nam donose ove nagrađujuće namirnice, i kao odgovor na to, mozak se prilagođava i stvara više receptora za dopamin.

To znači da su potrebne veće količine brze hrane da bismo dobili isti “udarac”, što nas tjera da jedemo više, na isti način na koji zavisnik razvija toleranciju na drogu.

Dakle, naši mozgovi su “programirani” da traže i žele nagrađujuću hranu, što nas čini da čeznemo i želimo slatke i masne namirnice.

2. Brza hrana privlači našu pažnju i čini nas impulzivnima

Brzo učimo da su ove masne, zaslađene brze hrane ukusne i naša pažnja je privučena njima čim ih vidimo.

Da bismo se oduprli iskušenju, potrebno je da koristimo glavni kontrolni centar u mozgu – prefrontalni korteks.

Ovo područje ne sazreva do naših ranih 20-ih godina, što je razlog zašto tinejdžeri ponekad mogu djelovati impulzivno.

Nedavna istraživanja su također pokazala da konzumiranje puno zaslađenih napitaka u mladosti može promeniti razvoj mozga.

Postavili smo adolescentnim štakorima da konzumiraju vodu sa šećerom i zatim ih testirali na zadacima donošenja odluka kao odrasle.

Otkrili smo da su adolescenti koji su pili šećerni napitak imali veće poteškoće u praćenju pravila kao odrasli.

Kombinujte ovo sa činjenicom da mladi mozgovi još nisu u optimalnom funkcionisanju i nije iznenađujuće da sve više i više mladih ljudi razvija gojaznost.

3. Brza hrana može izazvati upalu u mozgu

Brza hrana je visoko rafinisana i sadrži vrlo visoke nivoe šećera i masti, više nego mnoge prirodne namirnice.

Na isti način na koji jedenje hrane na koju ste alergični može izazvati upalu u ustima, brza hrana može izazvati sličnu reakciju u mozgu.

Ovo se naziva neuroinflamacija, i pokreće lanac događaja koji izaziva sve veću upalu koja može oštetiti moždane ćelije koje se nazivaju neuronima.

Australski istraživači su nedavno pokazali da samo pet dana na ishrani koja se sastoji od zaslađenih napitaka, kolača i kvasaca izaziva povećanje nivoa upale u hipokampusu.

Osobe sa oštećenjem hipokampusa prijavljuju da su stalno gladne.

Hipokampus je važan za prijem signala o sitosti u stomaku, tako da konzumiranje brze hrane može stvoriti začarani krug oštećenja neurona u hipokampusu, a oštećenje uzrokuje da ljudi jedu više i više.

4. Brza hrana smanjuje sposobnost mozga da uči

Hipokampus je centar za pamćenje u mozgu, a istraživanja su pokazala da osobe koje jedu puno brze hrane lošije prolaze na jednostavnim testovima pamćenja od onih koji jedu zdravu, organsku hranu.

Naša iskustva se čuvaju kao uspomene koje se formiraju u mozgu kroz veze između neurona koji se stalno reorganizuju kao odgovor na dinamično okruženje u kojem živimo.

Ovaj proces se može opisati pojmom neuroplastičnost – ili “neuroni koji zajedno funkcionišu, zajedno se povezuju”.

Ishrane bogate “brzim hranama” pokazale su da smanjuju neuroplastičnost – što je od suštinske važnosti da bismo formirali nove uspomene i brzo učili nove stvari.

5. Brza hrana smanjuje stvaranje novih neurona

Rođenje novih neurona, ili neurogenesis, dešava se tokom cijelog života u hipokampusu.

Ovi novi neuroni imaju visok nivo neuroplastičnosti, što znači da ih lako aktiviraju događaji iz okruženja i da su ključni za formiranje novih uspomena.

Smanjenje broja mladih neurona povezano je sa mentalnim poremećajima, uključujući depresiju, što nas ponovo vraća na pojavu samoodrživih ciklusa – brza hrana može da nas usreći kada smo tužni, pa jedemo više, što nas čini još tužnijim.

Bonus poenta – nije sve loša vijest!

Svi možemo preduzeti jednostavne korake da promijenimo svoj način života i smanjimo uticaj nezdrave ishrane na naš mozak.

Svježe voće i povrće sadrže antioksidante koji se bore protiv upala, uključujući polifenole i vitamin E.

Masna riba i avokado su sjajni izvori omega-3 masnih kiselina koje podstiču neurogenesis, a aerobna aktivnost pomaže u mršavljenju i takođe poboljšava neuroplastičnost u mozgu.

Dakle, preduzmimo korake da vodimo aktivniji i zdraviji način života, održavamo i tielo i mozak u dobroj formi.

Unafamilia